Zanatska komora traži novu raspravu o minimalnim zaradama

Zanatska komora Crne Gore traži od Skupštine da Vladi vrati na novo razmatranje zakone za sprovođenje tzv. Euro modela, poručujući da zarada u zanatstvu mora pratiti stručnost, odgovornost, produktivnost i tržišnu vrijednost rada. Izvršni direktor Zanatske komore, Boris Marđonović upozorava da bi posljedice predloženih minimalnih zarada mogle dodatno opteretiti mikro, mala i srednja preduzeća, kojih je u zanatstvu najviše.

Boris Marđonović, predsjednik Zanatske komore – Moram odmah reći da su u zanatstvu plate veće nego što su predviđene minimumom, i da to ne bi bio problem za zanatlije, koliko bi bio problem to što se nekvalifikovana radna snaga stavlja u istu ravan, znači uravnilovka se pravi sa majstorima. Onda vi ne možete skalirati realno vrijednost rada u zanatstvu prema stručnosti, prema kvalifikacijama, iskustvu, prema specijalizacijama. Tako da to nije model koji je prihvatljiv za zanatstvo – navodio on.

Analiza registra privrednih subjekata, kako pojašnjava Marđonović, pokazuje da bi većina mikro i malih preduzeća teško podnela nagli administrativni pritisak na troškove rada. – Mi smo, recimo, radili test: u našem registru ima oko 40. 000 privrednih subjekata koji se bave jednim od 155 zanata, kroz 201 internacionalnu šifru djelatnosti, i tu smo vidjeli da, bukvalno, veoma mali broj tih privrednih subjekata je u stanju da podnese taj stres. Vidite koliko je profitabilno, koliko je bilo pozitivnih preduzeća.

Znači, samo 62% u građevinarstvu, 59% u hotelijerstvu, u ličnoj njezi i higijeni 46%. To su sve ozbiljni podaci, koji pokazuju da bi se takav model, sa tim stres testom, veoma negativno odrazio na mala i srednja preduzeća kod nas – ističe Marđonović. Ignorisanje specifičnosti male privrede može dovesti do drastičnog poskupljenja usluga (od 30% do preko 100%) i produženja vremena čekanja na zanatske radove, upozorava Marđonović.

– Privredna će funkcionisati, jer zanatstvno je svaki dan svima potrebno, ali će od 50 do 50% usluge biti skuplje, u nekim branšama, zavisnosti od zanata i podneblja. To će biti sigurno i preko 100% poskupljenja. Sa druge strane, imaćemo i veća čekanja.

Trebate kod automehatroničara, moraćete umesto 10 dana čekati možda 20, jer neće moći ljudi da zapošljavaju iznova i da šire kadar, nego će se suziti na lične usluge, ili će porodično obavljati poslove da bi uštedili, za duplo veće dažbine nego što su bile do sada – objašnjava on. Skupština bi pod hitno trebalo da vrati Vladi na razmatranje zakone za sprovođenje ovog modela, smatra Marđonović.

– Da se zbilja napravi jedna ozbiljna rasprava, da se ne stave svi u ravni lovku, i da se napravi jedan ozbiljan model rasta. On nije nemoguć, mi vjerujemo u to, mi znamo. Mi smo napravili još prije 15 godina strategiju kako to treba da izgleda, ali do sada nismo imali sagovornike kod donosioca odluka koji to ozbiljno razumiju i žele ozbiljno time da se bave – kazao je on.

Iz Komore su istakli da se pitanje zarada u zanatstvu ne može riješiti sa tri zakonska minimuma prema formalnom nivou obrazovanja, i da su potrebni tarifni ugovori koji će vrednovati stvarnu zanatsku stručnost. Rješenje leži u konstruktivnom dijalogu i primjeni modela koji podstiče rast kroz konkurentnost, a ne kroz administrativne dekrete.